Mala i velika preduzeća se razlikuju po mnogim bitnim karakteristikama koje su posledica njihove veličine. Jedna od tih karakteristika je i način finansiranja. Mnogi izvori finansiranja koji su dostupni velikim preduzećima nisu na listi opcija preduzeća koji nemaju toliki obim kapitala. Ovo je poseban problem kada je u pitanju startup preduzeće, odnosno preduzeće koje je na početku svog životnog ciklusa. Tradicionalni izvori finansiranja ovih preuzeća su krediti banaka, pozajmice prijatelja i rodbine, tzv. poslovni anđeli i venture kapitalisti. Međutim, nakon izbijanja globalne krize 2008. godine, presušila je većina ovih izvora; banke su povećale odbojnost prema riziku, individualni investitori izgubili veliki deo kapitala namenjen investiranju.
Ovakvo stanje stvari je postalo pogodan teren za kreiranje novih načina preko kojih budući preduzetnici mogu da prikupe sredstva za realizaciju svojih poslovnih ideja. Pošto kapital koji se nalazi u rukama bogatih pojedinaca ili finansijskih institucija postaje nedostupan, odgovor se pronalazi u okretanju ka širokim masama ljudi. Crowdfunding , ili prikupljanje sredstava od velikog broja ljudi, nije pojava koja je nastala za ove potrebe. Javila se još pre nekoliko vekova i služila je za finansiranje određenih javnih projekata i poduhvata, a u neko vreme bliže današnjem postala je sredstvo upotrebljavano za skupljanje sredstava u dobrotvorne svrhe.
Kako takav “alat“ može primeniti startup? Pre svega, zbog nedostatka resursa, obraćanje malom broju potencijalnih investitora ne daje željene rezultate. Postojanje interneta i mnogobrojinih društvenih medija omogućilo je rast crowdfundinga i njegovog značaja za preduzetništvo. Kada se u više slučajeva pokazalo da je moguće okupiti ljude koji su spremni da finansiraju određenu ideju, nastale su platforme koje su čitavom procesu dale ozbiljan ton. Na platformama se okupljaju preduzetnici koji traže ljude koji su spremni da pomognu ostvarivanju njihovih zahteva. Različiti ljudi imaju različite interese zbog kojih su spremni da podrže neku od ideja. Neki su strastveni obožavaoci predstavljenog, pa zauzvrat ne traže ništa; sledeći žele da podrže projekat ako, na primer, jedno od jela u restoranu koji finansiraju nosi njihovo ime; treći, pak pozajmljuju novac i očekuju da bude vraćen sa određenom kamatom; i poslednji menjaju svoj novac za udeo u preduzeću koje finansiraju. S obzirom na to da platforme okupljaju ljude koji su tu iz različitih razloga, sume novca se kreću od simboličnih do značajnih. Njihova najveća prednost je što se na ovaj način mogu prikupiti ogromna sredstva od velikog broja ljudi i niski transakcioni troškovi. Neke platforme naplaćuju proviziju, a neke samo transakcione troškove. Trenutno najaktivnije platforme su Kickstarter, Indiegogo i Rockethub.
Najveći problem ovakvog vida posredništva je mogućnost zloupotrebe. Upravo iz tog razloga mnoge platforme imaju rigorozne uslove pristupa, a i vlade država u kojima je crowdfunding prisutan regulišu ovu aktivnost, što smanjuje njen razvojni potencijal. Crowdfunding je trenutno najviše prisutan u Americi i razvijenim evropskim zemljama, od kojih je Italija prva usvojila kompletnu regulativu vezanu za isti. Osim što spaja ljude istih interesa, ovo je veoma dobar način za podsticanje rasta i razvoja jedne zemlje kroz razvoj preduzetništva, i svakako dobar pokazatelj tržišne evaluacije ponuđenih ideja i projekata.
Milena Maksimović, Ekonomski fakultet
Note: There is a rating embedded within this post, please visit this post to rate it.
The post Crowdfunding – novi način finansiranja biznisa appeared first on Časopis InterFON - studentski časopis.